Evropski savet je odlučio da odluku o statusu kandidata Srbije za članstvo u EU donese u martu, dok će Crna Gora početi pregovore o članstvu u junu 2012, pod naslovom da ubrza reforme, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak. 

Hrvatska je, pak, u petak potpisala pristupni ugovor i tako zvanično postala pristupajuća zemlja koje će se kao 28. članica pridružiti u julu 2013. godine.

Jozwiak se poziva na nacrt zaključka samita predsjednika država i vlada članica Evropske unije.

"Sa ciljem da se Srbiji da status kandidata u martu 2012. godine, zadatak Evropskog saveta će biti da ispita i potvrdi da je Srbija nastavila da bude posvećena i napravila progres u implementaciji dogovora koji su utvrđeni u toku dijaloga, uključujući i IBM (integrisano upravljanje granicom)", navodi se u dokumentu.

U razgovoru za RSE Jozwiak kaže da je presudni uticaj na ovakvu odluku imala Nemačka.

"Kako sada izgleda, odluka o kojoj će lideri EU raspravljati u narednih nekoliko sati, odnosno u prvom nacrtu koji sam video piše da će Srbija kandidaturu dobiti u martu, što će izazvati veliko razočaranje u Beogradu. Jasno je da je to tražila Nemačka. Nemačka je uvek bila skeptična i nije bila spremna da u ovom trenutku podrži Srbiju da dobije status kandidata. Ona je uspela da ubedi ostale da Srbija mora da sačeka nekoliko meseci. To je razočaravajuće za čitav proces proširenja", rekao je Jozwiak.

Jozwiak dodaje da je za Nemačku bilo važno da Srbija sprovodi rešenja postignuta u dijalogu sa Prištinom.

Evropski savet odlučio je da Srbija dobije status kandidata pod uslovom da ostvari dalji napredak u dijalogu sa Prištinom

"Srbija je imala podršku Francuske, Švedske, Poljske i drugih zemalja, ali nije bilo dovoljno samo da dijalog počne. Nemačka je od samog početka bila na stanovištu da sam dijalog nije dovoljan, nego da Srbija mora da implementira sve ono što je dogovoreno. Nemačka još uvek ističe poslednja dešavanja na severu Kosova, kao i da to nije način na koji se mogu ponašati države koje pretenduju na članstvo u EU", istakao je.

Evropski savet odlučio je da Srbija dobije status kandidata pod uslovom da ostvari dalji napredak u dijalogu sa Prištinom i pomogne da se omogući slobodno kretanje EULEX-a i KFOR-u.

​​Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga za RSE kaže da je dosadašnji napredak u dijalogu sa Prištinom ocenjen kao nezadovoljavajući.

"Sa druge strane ostalo je nerešeno pitanje predstavljanja Prištine na regionalnim forumima, a sa treće strane krenulo se sa uklanjanjem nekih barikada, neke su kasnije vraćene ali, sve u svemu, ne postoji mogućnost za slobodno kretanje EULEX-a i KFOR-a i te tri okolnosti su dovele do ove odluke. Ima, naravno, vremena, skoro tri meseca, do početak marta ali su ova tri pitanja izuzetno teška. Dobro je što se neće desiti onaj najcrnji scenario koji bi bio da se odloži donošenje odluke na neodređeni period. I to se moglo desiti", kaže Varga.

Najteže pitanje, prema njegovom mišljenju, koje se treba rešiti do marta jeste pitanje regionalnog predstavljanja Kosova i u tom pogledu kaže da nije optimista.

"Deo rešavanja ovih pitanja će zavisiti od političke volje. Kod nekih pitanja, pre svega kod imlepementacije mislim da će biti dovoljne verbalne mere u smislu pozivanja ljudi na terenu, verovatno će biti potrebne neke mere i od strane vlade. S druge strane, postoji to pitanje regionalnog predstavljanja Prištine, koje od svih ovih pitanja o kojima se do sada raspravljalo najviše zadire u status. Mislim da je izuzetno teško

Crna Gora dobit će uslovni datum za početak pregovora o pristupanju u EU u junu naredne godine

naći srednje rešenje. Ili će to predstavljanje biti simetrično, ili asimetrično. Iz tog razloga ja sam malo više pesimista nego optimista. I pre desetak dana sam rekao, ako ne dobijemo 9. decembra status kandidata da se bojim da će do marta još teže biti stići do pozitivne odluke, jer kako odmiče vreme i kako se sve više komplikuju stvari na terenu, time je teže rešiti problem", kaže Varga za RSE.

Istovremeno, rešeno je Crna Gora dobije uslovni datum za početak pregovora o pristupanju u EU u junu naredne godine. Kako javlja Jozwiak, u zaključku se navodi da je zemlja ostvarila "dobar napredak" i "postigla zadovoljavajuće rezultate".

Sastanak Saveta, koji je trajao preko 10 sati, završen je u petak u zoru.

Predsednik saveta Herman Van Rompej rekao je na konferenciji za štampu da je ceo tok prvog dela sesije bio posvećen krizi u evrozoni, a da će se o proširenju raspravljati tek kasnije tokom dana.

Međutim, prema nacrtu zaključaka, a koji su potvrdili diplomatski izvori, Savet je već doneo odluke o pitanjima vezanim za proširenje, a njihovo zvanično objavljivanje očekuje se u petak popodne.

Savet konstatuje značajan napredak Srbije u ispunjavanju Kopenhaških političkih kriterijuma, te da je saradnja sa Haškim tribunalom na "potpuno zadovoljavajućem nivou".

Kada je reč o određivanju datuma pregovora za Crnu Goru, u tački 15. istog dokumenta se kaže da bi oni mogli da počnu u junu 2012, kada će Savet preispitati napredak Crne Gore u implementaciji reformi, sa posebnim fokusom na vladavinu zakona, poštovanje fundamentalnih prava i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

Evropska komisija je zadužena da do tada sačini izveštaj na osnovu kojeg će Savet odlučiti o datumu početka pregovora.

Evropski lideri u petak u Briselu razmatraju mere za spas evra i rešavanje dužničke krize.

Odluka o kandidaturi Srbije i početku pregovora za članstvo Crne Gore bila je i na dnevnom redu na sastanku šefova diplomatija Evropske unije 5. decembra , kada je donesen zaključak da je Srbija ostvarila napredak i u ispunjavanju političkih i ekonomskih uslova, i u dijalogu sa Kosovom. Međutim, zbog protivljenja određenih članica EU, i činjenice da su barikade počele da se uklanjaju baš taj dan, nekoliko sati pre sastanka, šefovi diplomatije su ostavili čelnicima EU da donesu konačnu odluku o tom zahtevu Srbije.

Poslednjih dana svi analitičari sa kojima je razgovarala RSE bili su uvereni da su šanse Srbije pola pola i da sve zavisi od napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, te od iskrene volje Beograda da utvrđene dogovore sprovede u realnosti.

Nakon nekoliko dana uklanjanja barikada, u četvrtak uveče na prelazima Jarinje i Brnjak postavljene su nove.

Povijesni potpis u ime Hrvatske u Bruxellesu na pristupni ugovor stavili su predsjednik Ivo Josipović i predsjednica vlade Jadranka Kosor, a u ime EU-a, šefovi država ili vlada zemalja članica.

Predsjednik Europskog vijeća Herman von Rompuy je u govoru prije potpisivanja rekao da je Hrvatska primjer kako se upornošću i predanim radom može ostvariti članstvo u Europskoj uniji.

Poljski premijer Donald Tusk naglasio je da je Hrvatska imala teži put od zemalja koje su već u Europkoj uniji, ali je pokazala odlučnost u ostvarenju cilja.

Potpisana su dva dokumenta - Ugovor o pristupanju i Završni akt, završni politički dokument Međuvladine konferencije u kojem se navodi sve što je usuglašeno tijekom pregovora.

Po završetku ceremonije počinje redoviti sastanak na vrhu EU-a, na kojem će prvi put sudjelovati 28 zemalja, od kojih jedna, Hrvatska, u svojstvu promatrača.