H-Alter
Foto: KontrapressFoto: KontrapressViše od 40 novinarki i novinara iz BiH, Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije odgovara na pitanja "što je novinar danas?"
Novinari i novinarke glavni dio posla obavljaju u uslovima nesigurnosti, diskriminacije, cenzure i otvorenih pritisaka, koji na kraju rezultiraju autocenzurom, zaključak je istraživanja među novinarima provedenog u pet zemalja regije.
 
S jedne strane, pod otvorenim političkim pritiscima i prijetnjama, često prozivani direktno sa konferencija za medije vodećih ljudi u zemlji, s druge strane u sukobu sa uredništvom zbog određenih tema, i na kraju u prekarnom položaju, novinari i novinarke glavni deo posla obavljaju u uslovima nesigurnosti, diskriminacije, cenzure i otvorenih pritisaka, koji na kraju rezultiraju autocenzurom.
 

"O tome najbolje govori činjenica da je većina novinara i novinarki s kojima smo razgovarali insistirala na anonimnosti – što zbog straha od gubitka posla ili nemogućnosti da ga u budućnosti nađu, što zbog neugodnosti jer su pristali na pritiske", kažu autorke istraživanja, novinarke Biljana Sekulovska, Una Hajdari, Nidžara Ahmetašević, Milica Bogdanović i Žarka Radoja.

"Kroz preko 50 intervjua sa kolegama i koleginicama zaposlenim u javnim, komercijalnim i neprofitnim, odnosno medijima civilnog društva, s kojima smo razgovarali od januara do maja 2018. godine, pokušali smo da približimo javnosti uslove u kojima rade, jer se o njima retko ili uopšte ne govori u javnosti. Dok se društvena atmosfera u svakoj zemlji preslikava na novinarski način bavljenja poslom, ono što je svim našim sagovornicima i sagovornicama zajedničko jeste strah, a društva u kojima se novinar plaši, nisu slobodna društva", navodi se u zaključcima publikacije, i naglašava da bi čak 70 odsto anketiranih novinara u regiji, u maloj anketi provedenoj u pomenutih pet zemalja, promenilo posao ili redakciju u kojoj radi, a glavni razlozi su na prvom mestu niske plate (42 odsto), a na drugom cenzura unutar redakcije (15 odsto).  

Novinari i novinarke glavni dio posla obavljaju u uslovima nesigurnosti, diskriminacije, cenzure i otvorenih pritisaka, koji na kraju rezultiraju autocenzurom.

Novinarke navode da je, uprkos svesnosti nivoa cenzure i autocenzure, kao i procesa kroz koje prolazi novinarstvo na globalnom nivou, stepen straha novinara i novinarki da govore o tome sa kakvim pritiscima se suočavaju u obavljanju posla na dnevnom nivou, otvorio pitanje o samoj profesiji i mogućnosti da se aktuelna situacija potpune nesigurnosti u finansijskom, socijalnom i političkom smislu prevaziđe.  

Zbog toga su, uz istraživanje uradile i dve video instalacije u kojima preko 40 novinara iz pet pomenutih zemalja odgovara na pitanja "Šta je novinar danas?" i "Kako poboljšati položaj novinara i novinarki?"

"Uverene smo da je odgovor u prepoznavanju problema u svim zemljama – delimo nesigurnost, devastirane sindikate, preopterećena ili nedovoljno fokusirana novinarska udruženja i nezadovoljstvo zbog situacije u kojoj se profesija nalazi – i u većoj solidarnosti u otporu", poručile su autorke projekta. 

Publikacija Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije u kojoj su priče o tome koliko su novinari zaista u mogućnosti da se bave svojim poslom u redakciji i koliko su njihova radna prava poštovana, objavljena je na četiri jezika - BHSM, albanskom, makedonskom i engleskom, a uvodni tekst je pisao Viktor Ivančić, osnivač kultnog splitskog lista Feral Tribune, kolumnista nedeljnika Novosti i autor knjige o novinarstvu Zašto ne pišem i drugi eseji".
Ključne riječi: novinarske slobode, BiH mediji
<
Vezane vijesti