Pinjera je pozvao na dijalog nakon dvodnevnog generalnog štrajka u organizaciji najvećih radničkih sindikata i studentskih grupa, koji se pretvorio u masovno izražavanje nezadovoljstva radom njegove vlade.

Iako je većina demonstranata na miran način izražavala svoje nezadovoljstvo u prestonici Santjagu su u četvrtak uveče izbili veliki neredi koji su doveli i do ubistva jednog tinejdžera. Za to ubistvo demonstranti su optužili pripadnike policije. Skoro 1 400 ljudi je uhapšeno širom zemlje za dva dana a više od 200 policajaca je povređeno.

"Nakon više od tri meseca tokom kojih smo bili svedoci nasilja i haosa na ulicama, sada je došlo vreme za mir, dijalog, jedinstvo i dogovor", rekao je Pinjera. On je tom prilikom pozvao na pregovore predstavnike svih sektora, od studenata, nastavnika, roditelja, profesora do onih koji se nalaze na čelu škola i univerziteta, i rekao da debata o reformi obrazovanja treba da se održi u predsedničkoj palati kao i u Kongresu.

Pinjerine izjave predstavljaju veliki zaokret u njegovom stavu prema studentskim protestima, sa čijim predstavnicima je do nedavno odbijao da se sastane i uzme u razmatranje njihove zahteve.

Kada su pre tri meseca počeli sa svojim protestima, koji su potpuno paralisali rad univerziteta i srednjih škola, studenti su zahtevali veća sredstva za obuku profesora i nastavnika kao i državnu garanciju besplatnog i kvalitetnog školovanja za sve Čileance.

U međuvremenu, njihovi zahtevi su prošireni pozivom na usvajanje novog ustava, kako bi se zamenio politički sistem koji je diktirao general Avgusto Pinoče, i uspostavljanje institucije narodnog referenduma, kako bi Čileanci direktnije učestvovali u svojoj demokratiji.

Profesori i studenti zameraju vlastima da za obrazovanje izdvajaju tek 4,4 odsto BDP-a, iako UNESCO propisuje najmanje 7 odsto, dok s druge strane čileanska privreda beležii solidan rast: 9,8 odsto u prvom semestru 2011. što je nezabeleženo u poslednjih 16 godina.

Sindikalne organizacije su na sve to dodale svoju listu zahteva koja uključuje poziv na velike promene u sektoru penzijskog i zdravstvenog osiguranja i zaštite na radu.

Kamilo Baljesteros, predstavnik studenata sa Univerziteta u Santjagu, pozdravlja Pinjerin zaokret. On smatra da do toga ne bi došlo da nije izvršen snažan pritisak na vlasti preko masovnih protesta širom zemlje ali dodaje da će naredni dani pokazati koliko je Pinjera zaista voljan da učini prave ustupke.

Čileanski studenti će ove nedelje odlučiti kako će reagovati na Pinjerinu ponudu. Sindikalne organizacije procenjuju da je preko 600 000 ljudi učestvovalo u protestnim marševima širom zemlje, održanim u četvrtak. Na taj način su izolovani studentski protesti za tri meseca izrasli u najmasovniji pokret od kada je demokratija ponovo uvedena u zemlju 1991. godine.