„Bili smo kolonizirani i oprostili smo bivšim kolonizatorima. Sada ti isti kolonizatori traže od nas da budemo neprijatelji Rusije, koja nas nikada nije kolonizirala. Njihovi neprijatelji su njihovi neprijatelji. Naši prijatelji su naši prijatelji.”
U oktobru 2022. godine, oko osam meseci nakon što je počeo rat u Ukrajini, Univerzitet Kembridž u Velikoj Britaniji uporedio je ankete sprovedene u 137 zemalja o stavovima ispitanika prema Zapadu, Rusiji i Kini.
Nalazi u studiji, iako sadrže manje greške, dovoljno su ubedljivi i treba ih shvatiti ozbiljno.
- Od 6,3 milijardi ljudi koji žive van Zapada, 66 odsto izražava pozitivan stav prema Rusiji, a 70 odsto prema Kini;
- Rusija uživa najveću podršku u južnoj Aziji – 75 posto, 68 posto u frankofonoj Africi i 62 posto u jugoistočnoj Aziji;
- stavovi o Rusiji su pozitivni u Saudijskoj Arabiji, Maleziji, Indiji, Pakistanu i Vijetnamu.
Ovakva opredeljenja izazvala su gnev, iznenađenje, pa čak i bes na Zapadu. Tamo teško mogu da poveruju da dve trećine svetske populacije nije na njihovoj strani.
Koji su neki od uzroka za tako nešto? Verujem da postoji pet razloga koje ću opisati u ovom kratkom eseju.
- Globalni Jug ne veruje da Zapad razume njihove probleme i da sa njima suoseća
Indijski ministar spoljnih poslova, Subrahmanyam Jaishankar, sažeto je to objasnio u nedavnom intervjuu: „Evropa mora prestati da smatra kako su njeni problemi u isto vreme i poblemi sveta, ali da svetski problemi nisu problemi Evrope.” On misli na mnoge izazove sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju, bilo da se odnose na posledice pandemije, visoke cene servisiranja duga, klimatsku krizu koja pustoši živote, patnje zbog nestašice hrane, suše i visoke cene energije. Zapad je jedva dao i prazna obećanja globalnom Jugu o mnogim od ovih problema. Ipak, Zapad insistira da mu se globalni Jug pridruži u sankcionisanju Rusije.
Pandemija kovida je savršen primer. Uprkos ponovljenim molbama globalnog Juga da se podele patentna prava na vakcine, sa ciljem spasavanja života, nijedna zapadna nacija nije bila voljna da to učini. Afrika je do danas ostala najnevakcinisaniji kontinent na svetu. Ona je mogla da proizvodi vakcine, ali bez dozvola kompanija koje na njih imaju intelektualnu svojinu to nije mogla da uradi.
Ali pomoć je stigla iz Rusije, Kine i Indije. Alžir je pokrenuo program vakcinacije u januaru 2021. nakon što je primio prvu seriju ruskih vakcina Sputnjik V. Egipat je počeo sa vakcinacijom nakon što je otprilike u isto vreme dobio kinesku vakcinu Sinofarm. Južna Afrika je nabavila milion doza vakcina AstraZeneca od Instituta za serum Indije. U Argentini Sputnjik je bio okosnica programa vakcinacije. Sve se to dešavalo dok je Zapad koristio svoja finansijska sredstva da kupuje milione doza unapred, a često ih je uništavao kada im je prošao rok upotrebe. Poruka globalnom Jugu bila je jasna – vaši problemi su vaši problemi, oni nisu naši problemi.
- Istorija je važna – kako su se države ponašale tokom kolonijalizma i posle sticanja nezavisnosti?
Mnoge zemlje u Latinskoj Americi, Africi i Aziji gledaju na rat u Ukrajini kroz drugačije naočare od Zapada. Mnoge od njih vide svoje bivše kolonijalne gospodare kao se grupišu kao članice zapadne alijanse. Zemlje koje su sankcionisale Rusiju su ili članice Evropske unije i NATO-a, ili su najbliži saveznici SAD u azijsko-pacifičkom regionu. Nasuprot tome, mnoge zemlje u Aziji i skoro sve zemlje Bliskog Istoka, Afrike i Latinske Amerike pokušale su da ostanu u dobrim odnosima i sa Rusijom i sa Zapadom, i da izbegavaju sankcije Rusiji. Da li je tako zato što se sećaju svoje istorije tokom ere zapadne kolonijalne politike? U mnogim narodima globalnog Juga traume kojima su ljudi bili izloženi su još uvek žive. Zapad ih je uglavnom zaboravio.
Nelson Mandela je često govorio da je podrška Sovjetskog Saveza, i moralna i materijalna, pomogla da inspiriše Južnoafrikance da zbace režim aparthejda. Zbog toga mnoge afričke zemlje i dalje gledaju na Rusiju u povoljnom svetlu. A kada su bivše kolonije stekle nezavisnost, Sovjetski Savez ih je podržao iako je i sam imao ograničene resurse. Asuansku branu u Egiptu, čija je izgradnja trajala 11 godina, od 1960. do 1971. projektovao je moskovski Hidro projektni institut, a velikim delom finansirao je Sovjetski Savez. Željezaru Bhilai u Indiji, jedan od prvih velikih infrastrukturnih projekata u nezavisnoj Indiji, izgradio je 1959. godine SSSR Druge zemlje su takođe imale koristi od podrške bivšeg Sovjetskog Saveza, kako političke tako i ekonomske, uključujući Ganu, Mali, Sudan, Angolu, Benin, Etiopiju, Ugandu i Mozambik. Na samitu Afričke unije u Adis Abebi 18. februara ove godine ministar spoljnih poslova Ugande Jeje Odongo rekao je: „Bili smo kolonizovani i oprostili smo onima koji su nas kolonizovali. Sada kolonizatori traže od nas da budemo neprijatelji Rusije, koja nas nikada nije kolonizovala. Da li je to pošteno? Ne za nas. Njihovi neprijatelji su njihovi neprijatelji. Naši prijatelji su naši prijatelji.”
S pravom ili ne, današnju Rusiju mnoge zemlje globalnog juga vide kao ideološkog naslednika bivšeg Sovjetskog Saveza. Ove zemlje imaju dugo pamćenje koje ih navodi da Rusiju posmatraju u nešto drugačijem svetlu. S obzirom na istoriju, možemo li ih kriviti?
- Na globalnom Jugu smatraju da se u Ukrajinskom ratu odlučuje uglavnom o budućnosti Evrope, a ne o budućnosti celog sveta
Istorija Hladnog rata naučila je zemlje u razvoju da upletenost u sukobe velikih sila njima donosi malo koristi, ali nosi ogromne rizike. One posmatraju ukrajinski posredni rat kao rat koji se više tiče budućnosti evropske bezbednosti nego budućnosti celog sveta. Štaviše, globalni Jug vidi ovaj rat kao skupo odvraćanje pažnje od najhitnijih pitanja koja se njih tiču. Tu spadaju veće cene goriva, hrane, veći troškovi servisiranja duga i veća inflacija – a sve je to još više pogoršano zbog zapadnih sankcija koje su uvedene Rusiji.
Nedavno istraživanje koje je objavila Nejčer enerdži (Nature Energy) navodi da bi do 140 miliona ljudi moglo biti gurnuto u ekstremno siromaštvo zbog viših cena energije do kojih je došlo tokom prošle godine.
Rastuće cene ne samo da direktno utiču na račune za energiju, već takođe dovode do pritiska na povećanje cena u svim lancima snabdevanja i potrošačkih artikala, uključujući hranu i druge potrepštine. To zemljama u razvoju nanosi veću štetu nego Zapadu.
Zapad može da izdrži rat „koliko god je potrebno“ jer za to ima finansijska sredstva i tržišta kapitala. Ali Globalni jug nema takav luksuz. Rat za budućnost evropske bezbednosti ima potencijal da uništi bezbednost celog sveta.
Globalni jug je takođe uznemiren što Zapad ne vodi pregovore koji bi mogli da dovedu ovaj rat do skorog završetka. Propuštene su prilike u decembru 2021. godine kada je Rusija predložila revidirane bezbednosne sporazume za Evropu koji su mogli da spreče rat i koje je Zapad odbacio. Mirovne pregovore u Istanbulu u aprilu 2022. Zapad je takođe odbacio, delom da bi „oslabio“ Rusiju. A sada ceo svet plaća cenu invazije koju zapadni mediji vole da nazivaju „ničim izazvanom“ i koja se mogla izbeći.
- Svetskom ekonomijom više ne dominira Amerika, niti Zapad ima vodeću poziciju, a globalni Jug ima druge opcije
Nekoliko zemalja na globalnom Jugu sve više vidi svoju budućnost vezanu za zemlje koje više nisu u zapadnoj sferi uticaja. Da li je to njihova percepcija o tome kako se ravnoteža snaga pomera sa Zapada, ili poželjno razmišljanje zbog njihovog kolonijalnog nasleđa ? Pogledajmo neke podatke koje bi mogli biti relevantni.
Udeo SAD-a u globalnoj proizvodnji opao je sa 21 odsto u 1991. na 15 odsto u 2021, dok je udeo Kine porastao sa 4 na 19 odsto tokom istog perioda. Kina je najveći trgovinski partner za većinu sveta, a njen BDP po paritetu kupovne moći već premašuje američki. BRIKS (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika) imao je kombinovani BDP u 2021. od 42 triliona dolara u poređenju sa 41 trilion dolara u G7. Njihova populacija od 3,2 milijarde je više od 4,5 puta veća od ukupne populacije zemalja G7, koje imaju 700 miliona stanovnika.
BRIKS ne uvodi sankcije Rusiji niti isporučuje oružje protivničkoj strani. Dok je Rusija najveći dobavljač energije i prehrambenih žitarica za globalni Jug, Kina je najveći finansijer i gradi velike infrastrukturne projekte u okviru inicijative Pojas i put. A sada su se Rusija i Kina, zbog Ukrajinskog rata, približile jedna drugoj više nego ikada ranije. Šta sve to znači za zemlje u razvoju?
To znači da – kada su u pitanju finansiranje, hrana, energija i infrastruktura – globalni Jug mora više da se oslanja na Kinu i Rusiju nego na Zapad. Globalni jug takođe vidi kako se širi Šangajska organizacija za saradnju, kako sve više zemalja želi da se pridruže BRIKS-u. Mnoge zemlje sada trguju valutama koje ih udaljavaju od dolara, evra ili Zapada. Oni takođe vide deindustrijalizaciju koja se dešava u nekim zemljama u Evropi zbog viših troškova energije, uz veću inflaciju. Ovo čini prilično očiglednom ekonomsku ranjivost Zapada koja nije bila toliko očigledna pre rata. Pošto zemlje u razvoju imaju obavezu da stave interese svojih građana na prvo mesto, da li je čudno što vide svoju budućnost vezanu više za zemlje koje nisu predvođene Zapadom ili kojima Amerikanci ne dominiraju?
- „Međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ nema kredibilitet
„Međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ je koncept koji mnoge zemlje globalnog Juga vide kao ideju koju je osmislio Zapad i koja je jednostrano nametnuta drugim zemljama. Malo uopšte ima ne-zapadnih zemalja koje su ikad dobrovoljno prihvatile taj koncept. Jug se ne protivi poretku zasnovanom na pravilima, već sadašnjem sadržaju tih pravila, onako kako ih je zamislio Zapad.
Ali se takođe mora postaviti pitanje da li se međunarodni poredak zasnovan na pravilima primenjuje čak i na Zapadu?
Već decenijama, mnogi na globalnom Jugu vide da zapadna svetska politka ne uzima u obzir tuđe stavove. Nekoliko zemalja je vojno napadnuto uglavnom bez odobrenja Saveta bezbednosti. To uključuje bivšu Jugoslaviju, Irak, Avganistan, Libiju i Siriju. Po kojim „pravilima“ su te zemlje bile napadnute ili devastirane, i da li su ti ratovi bili izazvani ili ničim izazvani? Džulijan Asanž čami u zatvoru, a Ed Snouden je u egzilu – jer su imali hrabrosti da razotkriju istinu koja se krije iza ovih agresija.
Sankcije koje je Zapad uveo za preko 40 zemalja uzrokuju značajne teškoće i patnje. Prema kom međunarodnom pravu ili „poretku zasnovanom na pravilima“ je Zapad koristio svoju ekonomsku snagu da uvede ove sankcije? Zašto je imovina Avganistana i dalje zamrznuta u zapadnim bankama dok se zemlja suočava sa siromaštvom i glađu? Zašto se venecuelansko zlato još uvek drži zarobljeno u Velikoj Britaniji dok ljudi u Venecueli žive na ivici egzistencije? I ako su tvrdnje Sajmona Herša istinite, po kom „poretku zasnovanim na pravilima“ je Zapad uništio gasovode Severni tok?
Čini se da je dolazi do promene paradigme, sve veći deo sveta se oslobađa zapadne dominacije, nastaje višepolarni svet. A rat u Ukrajini je učinio očiglednijim razlike i ponore koji postoje u svetu i koji dovode do promene paradigme. Delom zbog sopstvene istorije, a delom zbog nastajuće ekonomske realnosti, globalni Jug vidi multipolarni svet kao poželjan poredak u kome će se verovatno čuti i njegovi glasovi.
Predsednik Kenedi je završio svoj govor na Američkom univerzitetu 1963. sledećim rečima: „Moramo da učinimo ono što je u našoj moći kako bi izgradili svet mira u kome su slabi sigurni, a jaki pravedni. Nismo bespomoćni pred tim zadatkom niti je taj cilj osuđen na neuspeh. Sa samopouzdanjem i bez straha – moramo raditi na strategiji mira.”
Ta strategija mira bila je izazov pred nama 1963. godine, i ona ostaje izazov za nas i danas. Glasovi za mir, uključujući i one sa globalnog Juga, moraju se čuti.
